ДА ЛИ ЈЕ ЊЕГОШЕВ ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ ТВРД ОРАХ ЗА СРЕДЊОШКОЛЦЕ?

Безброј пута је поновљено да су све ријечи потрошене, а вје-роватно је много више пута казано како ријеч има невјероватнумоћ да и најобичнијој појави из живота прида значај и учини јевреднијом. Снага језика можда и јесте потрошена, ријечима се људиразбацују, плагирају, остаје нам збирка фраза. Ни саучешће ни хвалу да-нас не изричемо вјерујући у њихову снагу и искреност. Ипак, то није то-лико до ријечи колико до испразности и истрошености оног ко је изгова-ра. И обрнуто: ријечи „вода” и „лијепа” звуче обично, неузвишено. Али,кад је патријарх Павле описивао једно своје путовање, поменуо је и некомјесто на коме је волио да се одмори и напије „лепе воде”. Нама који тозамислимо, док слушамо изречено, та вода чини се најчистијом,најпиткијом, рајском водом. Ваљало би се данас, уз подсјећање на снагуЊегошевoг дјела, задржати и на тој двострукости језика, на моћи инемоћи ријечи, која упућује на моћ и немоћ човјека или још конкретније,на моћ и немоћ нас који у учионици препознајемо оба својства.