English (United Kingdom)

https://curated-unify.zendy.io/wp-json/zendy-region/v1/featured_content/oa?rat=en

https://curated-unify.zendy.io/wp-json/zendy-region/v1/highlighted_journal/

Global: Zendy Plus annual

Presents the access of premium content as premium feature

Premium Content

Presents the keyphrase highlighting as premium feature

Keyphrase Highlighting

Presents the summarisation as premium feature

Summarisation

Insights

Presents the pdf analysis as premium feature

PDF Analysis

Presents the zaia usage as premium feature

ZAIA

Global: Zendy Tools annual

Global: Zendy Free Plan

Global: Zendy Tools monthly

Global: Zendy Plus monthly

The aim of the work is to find and analyze ethical elements of the novel „Journey of Agilarije Rota” written by Srbislav Minković. The story is presented through several areas such as Santa Fe, (New Mexico) Pirot (Serbia) and Tucuman (Argentina)/ Borgo pass / Tibet (China)) whereas not all of them belong to the real and existing areas but open an imaginary sphere which makes both this research and the novel more complex. As the ethical components of the novel can be seen through several semantical levels through the analysis of characters, their actions, events and study of the issues of an individual, collective, secret and value, the research required a background of numerous literary, theoretical and philosophical movements among which are existentialism, phenomenology, semiology and postmodernism. The conclusion which is easy to make is that the ethic implications are omnipresent and esthetic qualities of the analyzed novel stem from them. Кључне речи: Србислав Минковић, Путовање Агиларија Роте, етика, роман, Пирот Кey words: Srbislav Minković, Journey of Agilarije Rota, ethics, novel, Pirot Књижевност и етика су повезане од самих почетака књижевне речи. Морал друштва и појединца, морални сукоби и кризе честе су и непролазне теме у књижевности свих народа и свих епоха. Како се питања исправног, хуманог и смерног делања и живљења постављају као стални изазов пред човека, било којег доба и вероисповести, независно од његовог образовања и материјалног стања, није нимало необично што су стално актуелна и фреквентна код најпознатијих и најчитанијих светских песника и прозаиста. Ипак, у одређеним књижевним текстовима уочљиве су прекомерна педагошка тенденциозност и дидактика, које се, донекле с правом, у савременој критици и естетици негативно вреднују. И поред тога, не би требало у потпуности и без претходних проматрања одбацити „лепоту” поуке коју поједини књижевни текстови садрже. Уколико се не обелодањује сувише очигледно и није сведена нити на поучне расправе нити на нестварне личности пуне врлина, већ је Ј. Вељковић Мекић: Етичке импликације... Пиротски зборник 42 (2017) 87-94 89 интегрални и неизоставни сегмент структуре књижевног текста, поука ће се посматрати сасвим другачије. Тамо где је књижевност поучна, пише Хартман (Hartman, 2004) у својој Естетици, не мора бити речи о педагошкој тенденцији, а „тамо где нема никакве тенденције, најпре се постиже дејство ове врсте” (стр. 73). Чини се да је управо то случај са романом Србислава Минковића Путовање Агилариа Роте (2014). Етичке импликације свеприсутне су и управо на њима почивају естетски квалитети романа, што потврђује Кордићев (Kordić, 2011) став да је етички смисао „структурисан као смисао естетског” (стр. 7). Имајући у виду да „сваки покушај утврђивања, таксономије етике књижевне чињенице, ма колико да је услов разумевања и тумачења текста, претпоставља кидање (и успостављање) његовог животног ткива, разбијање његовог језгра, његовог смисла” (Kordić, 2011, стр. 28) и последице ове опасности, одредићемо као циљ рада утврђивање етичких елемената романа Путовање Агилариа Роте. Етичке импликације романа могу се сагледати преко неколико семантичких нивоа. Уколико имамо на уму структуралне и формалне одлике текста, уочљива су два дела романа. У првом делу, који би могао да се схвати као проширена експозиција, сазнајемо много тога о главном лику, али и о његовој мајци Мариоли и очуху Валерију Гоми. О Агиларију Роти – Ларију сазнајемо да је „изузетно интелигентан и вредан, увек најбољи ђак у разреду, сиромаштво је прихватио као неминовност, несавршеност света у коме живимо, и пркосио му својом дисциплином и марљивошћу у учењу” (Минковић, 2014, стр. 9). Његова мајка је приказана као изузетно лепа жена, вредна, скромна и изнад свега часна. С друге стране, Валерио Гома се није одликовао пријатним физичким изгледом, али су његово питомо и пријатно понашање, као и многобројна доброчинства били сасвим довољни разлози да Мариола прихвати његову брачну понуду. Кјеркегор (Kierkegaard, 1978) истиче да у етичкој концепцији живота важи став „ништа према изгледу, све према савести” (стр. 67), али и да бити етички свестан значи бити леп, јер му ова врста лепоте омогућава трајност, истинитост и смисао. Поред позитивних особина главних ликова, лако се запажају и врлине споредних. Између осталих, можемо поменути Изабелу ‒ Валеријеву ћерку, Пабла ‒ покојног Ларијевог оца, Милоша Миладиновића ‒ Валеријевог оца и Стевана и Даницу – његове рођаке из Србије. У целом роману не постоји ниједан негативан лик или неко ко би се могао појмити као опонент, супарник или ривал главним ликовима ‒ Ларију или Валерију. Како поменуто изостаје, нема ни правог сукоба, нема провокативних, чак ни неугодних сцена, чиме је онемогућена често пожељна напетост у радњи. Једини сукоб у роману, који је веома специфичан, може се схватити Ј. Вељковић Мекић: Етичке импликације... Пиротски зборник 42 (2017) 87-94 90 као сукоб са самим собом. Он обележава другу половину романа и може се условно разумети као човекова потреба да проникне у сопствене дубине и да призна себи најскривеније тајне и жеље. Док је у првој половини Путовања изражена тежња Ларија да победи смрт у којој често и успева спасавајући животе других, у другој је у исто време присутна потрага за смрћу и за сопственим смислом. Реално постојећи свет обележава прву раван романа, док се у другој назире нешто фантастично и несазнатљиво. На њиховим граничним линијама осликана је утопијска слика Србије и њених становника. Веома занимљива запажања у анализи овог романа односе се на то што се сви простори приказани у роману одликују упечатљивим разликама, што је сасвим разумљиво будући да су веома просторно удаљени, али су њихови становници повезани моралним врлинама, са нијансама условљеним историјским, културним и социјалним приликама њиховог станишта. У том смислу, разликујемо три просторне равни: Санта Фе (Нови Мексико), Пирот (Србија) и Тукуман (Аргентина) / превој Борхо / Тибет (Кина). Оквирну причу чини прва просторна раван са Валериом и Мариолом у првом плану и са Ларијем и Лидијом у задњем плану романа. Роман започиње опширним приповедањем о животу Валерија Гоме, веома богатог и познатог човека у свом крају. Његова болест нагони га да потражи дечака чије је интересовање за биљке прерасло у право познавање лековитог својства биља и у изузетну умешност справљања напитака који помажу људима у излечењу најтежих болести. Дечак Лари, поред тога што не наплаћује лечење, поседује здрав разум, оптимизам и смиреност која ће одушевити Валерија и он ће му се ускоро вишеструко одужити за речи: „Ваше оздрављење биће моја највећа награда” (Минковић, 2014, стр. 25). На Валерија ће изузетан утисак оставити и Мариола, Ларијева мајка, која се упркос свим недаћама и несрећама одликовала изузетном лепотом, скромношћу, љубазношћу и ведрином 2 . Убрзо по оздрављењу, Валерио ће се оженити Мариолом, а Ларију ће обезбедити материјалну сигурност, 2 Етичке компоненте романа присутне су не само у делању ликова, већ и у њиховим размишљањима и разговорима, где је опет приметна тенденција ка супостојању етичких и естетских квалитета, као нпр. у следећој Мариолиној реплици: „Ех, лепота! Није лепота оно што се види, сине, већ оно што се осећа. Лепота је у музици, у лепој књизи, у добром филму или позоришној представи, у уметничкој слици или негованом врту, у читавој природи што нас окружује. А што се човека тиче, лепота је у њему самом, у мудрости, понашању, у његовим поступцима, односу према људима и стварима, према својој околини, и коначно према самоме себи. Лепота је, дакле, у његовом бићу, а не у изгледу” (Минковић, 2014, стр. 42). Ј. Вељковић Мекић: Етичке импликације... Пиротски зборник 42 (2017) 87-94 91 омогућити му студије на Харварду и повешће га на незаборавно путовање у Србију. Лепота је епитет који се често везује за просторну раван Србије и Срба. Минковић (2014) даје донекле утопијску слику природе Старе планине и Пироћанаца (стр. 73‒74, 93‒95). Природа Србије је, из Валеријевог и Ларијевог угла, дивна, импресивна, чак узвишена, док су људи са којима су се сретали ведри, духовити, шармантни, искрени и лепи. Ипак, путовање из наслова романа се не односи на Ларијеву посету Србији, већ на раван Тукуман (Аргентина) / превој Борхо / Тибет (Кина). Семантика простора је у овом случају проблематична јер повезује просторе који реално постоје са онима који су плод фантастичног и имагинарног. Лари креће у Тукуман ради потраге за лековитом биљком панао, о којој поседује нека веома сумњива сазнања. Око прича које се испредају о биљци панао постоји вео мистичног и стравичног ― Лари стално наилази на људе који га упозоравају како се нико није вратио са превоја Борхо на којем наводно расте панао. Иако га продавац са бензинске пумпе опомиње: „... и ви сте у некој чудној магији, а да нисте тога свесни...” (Минковић, 2014, стр. 103) и Педро Морињо упозорава на опасност да постане „ловац на сопствену смрт”, Лари истрајава у својој намери да истражи ову област и наставља пут до племена Најами. Једно од првих питања које се јавља код Ларија на овом путовању јесте (не толико важно) питање вере које jе у уској вези са (много важнијим) питањима вредности. Он примећује да му је потребна вера, пре свега у себе, а затим и у Бога. Међутим, питање Бога Минковић убрзо оставља по страни и фокусира се на проблематику човека, судбине и идеје. Са размишљања о индивидуалном ускоро се прелази на приповедање о догађајима у пламену Најами када се показује валидним став да „нема етички равнодушног деловања, нема деловања с оне стране етике” (Kordić, 2011, стр. 296). Чланови Најами племена наизглед прости и неуки људи ускоро се Ларију откривају у сасвим другом светлу. Он сазнаје да је њихов начин живота заправо свестан (и савестан) избор да живе далеко од напредне технологије и других научних достигнућа. „Тако су сачували своју духовну, моралну, етничку и сваку другу чистоту, што их чини вреднијим у односу на нас цивилизоване дивљаке” (Минковић, 2014, стр. 159‒160), говориће Рубио, доктор који је доша

Ethical implications of the novel Journey of Agilarije Rota by Srbislav Minkovic