NEVERBALNA KOMUNIKACIJA KAO MODEL SOCIJALNE INTERAKCIJE

Jezik, nesumnjivo, predstavlja najvažnije sredstvo čovekovog sporazumevanja, ali ono se može odvijati i posredstvom neverbalne komunikacije. Primeri su mnogobrojni: izraz lica, kontakt očiju ili gestikulacija, držanje tela, pokreti ruku..., pri čemu postoje neverbalni aspekti verbalne komunikacije (kolebanje, kašalj, jačina, tempo, intonacija, boja glasa, naglasak – paralingvistički elementi). Bez obzira na činjenicu da određeno društvo ima sopstveni jezik, nije moguće zaključiti da se čovekova komunikativna praksa, isključivo zasniva na verbalnoj komunikaciji. Jezik tela se, kao i verbalni jezik, uči u određenom društvu i razlikuje se od društva do društva. Interpretacija neverbalnom komunikacijom se temelji na ličnom iskustvu. Neverbalnom komunikacijom se prenosi informacija o onome ko govori i o komunikativnoj situaciji u kojoj se on nalazi, o njegovim stavovima i mišljenjima. Pomoću nje se uspostavljaju međuljudski odnosi, odnosi koje komunikator želi sa drugim, koristeći neverbalne kanale komuniciranja (gestovi, ton i boja glasa, grimase, izraz lica, facijalna ekspresija) posredstvom kojih komunikator prenosi svoje namere. Često neverbalna komunikacija više govori o odnosu, nego li o samom govorniku, odnosno, primaocu.