„NACIJA“ U PLANETARNOM DOBU

Da se o naciji govori pristrasno i ideološki je pravilo, i svakako će ostati pravilo. Ne škodi, međutim, ako se to pravilo ponekad prekrši, čak i ako postoji opasnost da se zapadne između dve vatre.Na jednoj strani bojnog polja stoji nacionalistička „desnica“, koja u naciji vidi prirodni životni okvir čoveka, a da, naravno, ne objašnjava kako su kolektivni život i preživljavanje stotinama i hiljadama godina bili mogući bez nacija u novijem smislu. Povrh toga, „desnica“ često brka pravo na život nacije sa suverenitetom države, ne želeći da sudbinu nacije prepusti možda multinacionalnoj državi, iako povesni primeri svedoče da se nacije pod takvim uslovima mogu održati, i čak cvetati. Međutim, toliko poverenje „desničari“ očigledno ne ukazuju neuništivosti nacije. Njihov pojam nacije je utoliko apstraktniji, toliko više jedan estetski ili kulturnokritički konstrukt, što nacionalne kulture više blede. Nije bez izvesne pikanterije da se neki „desni“ nacionalista, koji još uvek hoće da se naziva „konzervativnim“, protiv „Mastrihta“ delimično koristi istim argumentima kao klasični konzervativci sa svoje stane protiv nemačkog osnivanja carstva; upravo ti konzervativci su uostalom davali prednost multinacionalnoj državi, koja se dinastičkom lojalnošću drži na okupu, nad nacionalnom državom.