O MASOVNOJ DEMOKRATIJI NjEN POLOŽAJ KOD PANAJOTISA KONDILISA

Kondilis argumentuje kao neutralni analitičar socijalnih i političkih položaja koje je on kao istoričar ideja predstavljao u obimnim delima. Iz njegovog znanja, preokret od moderne ka postmoderni postaje očigledan takođe i kroz promenu misaonih figura. „Sintetičko-harmonično“ mišljenje moderne zamenjuje se „analitičko-kombinatorijskom“ figurom mišljenja postmoderne – kao što se građansko društvo smenjuje društvenom formom „masovne demokratije“. Pojam masovna demokratija uspostavlja vezu sa, u ovom društvu preovlađujućom, masovnom proizvodnjom dobara i masovnom potrošnjom koja joj sleduje. Društvo obilja koje iz toga nastaje, temeljno se razlikuje od svih prethodnih društva povesti čovečanstva, koja su bila društva oskudice i time od ljudi zahtevala askezu, disciplinu, sublimaciju. To su stanovišta koja stoje na putu hedonističkoj masovnoj potrošnji. Masovna proizvodnja, usled podele rada, vodi ka atomizaciji društva; svako se koncentriše na sebe, usled čega društvena kohezija trpi i gubi se. Podela rada i masovna potrošnja ciljaju na jednakost potrošača, stoga predstave o jednakosti, koje se materijalno tumače, imaju prednost. Jednakost postaje dinamički princip, zato što svaki pojedinac u masovnom društvu želi da se razlikuje od drugih, individue u masama uniformno izražavaju različitost u modama koje se brzo smenjuju i neprekidnoj ili čak rastućoj potrošnji. Jednakost zahteva poravnanje vertikalnih razlika, stoga se ukidaju autoriteti, građanske norme i razlikovanja su suvišni. Zbog atraktivnosti blagostanja širokih masa, širom sveta dolazi do takmičenja za sve oskudnije sirovine Zemlje – i do povećanom upotrebom energije izazvanih klimatskih promena, (čime se Kondilisova dijagnoza mora dopuniti). Društva sa netaknutom društvenom kohezijom su u očuvanju osnova života svih nas pri neophodnim promenama u prednosti u odnosu na ona koja tom kohezijom više ne raspolažu.