Samoafirmacija u službi održanja slike o sebi nakon pozitivne i negativne evaluacije ličnosti

Rad ispituje da li strategija samoafirmacije – afirmisanje sopstvene vrednosti u jednom domenu nakon što je evaluiran drugi domen ličnosti, može omogućiti efikasno suočavanje sa pozitivnom i negativnom evaluacijom bitne karakteristike ličnosti. Ključno pitanje u ovom istraživanju je da li su ljudi prvenstveno motivisani da održe pozitivnu sliku o sebi (tzv. motiv samoosnaživanja) ili postojeću sliku o sebi, bilo da je ona pozitivna ili negativna (tzv. motiv samopotvrđivanja). Cilj istraživanja bio je da se utvrdi da li će ljudi iskoristiti mogućnost samoafirmacije nakon pozitivne i negativne evaluacije da bi zadovoljili jedan od ova dva motiva i koji. Istraživanje se sastojalo iz eksperimenta u kom su ispitanice visokog i niskog samopoštovanja dobijale lažnu pozitivnu ili negativnu povratnu informaciju o uspehu na testu intelektualnih sposobnosti. Ispitivano je da li će nakon evaluacije intelektualnih sposobnosti doći do promene u samoproceni tri domena self koncepta: intelektualnom, fizičkom i socijalnom. Rezultati pokazuju da ni nakon pozitivne ni nakon negativne evaluacije kod osoba visokog samopoštovanja nije došlo do promene u samoproceni tri domena ličnosti, što sugeriše da je njihova slika o sebi stabilna i dobro definisana tj. da nije podložna kratkotrajnim fluktuacijama pod uticajem povremenih inkonzistentnih evaluacija. Osobe niskog samopoštovanja koje su navodno veoma uspešno uradile test inteligencije naknadno su se negativno afirmisale tj. umanjivale su sopstvenu fizičku privlačnost. Rezultat ukazuje da u domenu kognicije dominira motiv samopotvrđivanja, ali i sugeriše da je self koncept osoba niskog samopoštovanja nestabilniji i osetljiviji na informacije iz socijalne sredine nego self koncept osoba visokog samopoštovanja.