English (United Kingdom)

https://curated-unify.zendy.io/wp-json/zendy-region/v1/featured_content/oa?rat=en

https://curated-unify.zendy.io/wp-json/zendy-region/v1/highlighted_journal/

Global: Zendy Plus annual

Presents the access of premium content as premium feature

Premium Content

Presents the keyphrase highlighting as premium feature

Keyphrase Highlighting

Presents the summarisation as premium feature

Summarisation

Insights

Presents the pdf analysis as premium feature

PDF Analysis

Presents the zaia usage as premium feature

ZAIA

Global: Zendy Tools annual

Global: Zendy Free Plan

Global: Zendy Tools monthly

Global: Zendy Plus monthly

Stara Planina (a.k.a. the Balkan mountain range) extends across four municipalities in Serbia: Pirot, Dimitrovgrad, Knjaževac and Zaječar. It is a designated nature park and was declared a category I nature monument of extraordinary significance in 1997. Its surface area is 114,332 ha, of which 3,680 is in the first, 20,159 ha in the second and the remainder (90,493 ha) in the third protection zone. The mountain itself is a witness of times long gone and of geological processes that lasted for hundreds of millions of years. The research addresses four selected sites, situated in the catchment of the Visočica River: (I) Pakleštica, with limestones born in the Tethys Ocean in the Jurassic period, some 150 million years ago, at the time when dinosaurs began to dominate our planet’s continents. These rocks have conserved fossils that trace their movement, roaming and enjoyment of the shallow emerald waters of that enormous ocean. (II) The canyon of the Rosomačka River, created by the breakup and dislocation of existing rocks due to powerful earthquakes, when several million years ago large parts of the ground were torn off and shifted as much as several kilometers. The water then patiently sculpted and created a harmony of forms that render the area its unique beauty. (III) Cross-bedding of the canyon of the Temštica River in Permian/Early Triassic conglomerates and sandstones that date back some 250 million years. The climate at that time was tropical, water was abundant and large rivers fashioned this unique geological phenomenon of cross-bedding. (IV) A ponor near the village of Dojkinci, an extraordinary geological phenomenon where water “disappears” (sinks) and then re-emerges several kilometers downstream. All of these sites are part of Stara Planina’s rich geoheritage that we should get acquainted with and which should be studied and conserved. В. Гајић и сар.: Објекти геолошке баштине... Пиротски зборник 42 (2017) 209-224 211 Кључне речи: геонаслеђе, кречњаци, укрштена слојевитост, понор Кey words: geoheritage, limestones, cross-bedding, ponor ЛОКАЛНОСТ ПАКЛЕШТИЦА – ПОЈАВА БИОТУРБАЦИЈЕ На површинама слојевитости јурских кречњака у јужном делу Старе планине на више локалности налазе се разноврсни биогени текстурни облици (trace fossils), очувани трагови кретања. Један од познатијих локалности налази се у селу Паклештица на десној обали реке Височице на неких 300 м узводно од последње куће овог села (слика 1). Настали су животном активношћу, кретањем организама, чији остаци нису сачувани. Ова појава, текстура, у седиментологији се назива биотурбација, која уз проучавање седимената указује на средину у којој су организми живели и остављали трагове својих боравишта, начин исхране, односно трагове своје животне делатности (Grubić, Obradović i Vasić, 1996). Поменимо да се кретањем организама у полуочврслом седименту (муљу) мењају и текстурна својства, повијања ламина, губитак слојевитости итд. Биотурбација се јавља у јурским кречњацима који су на овом месту хомогени, сиве боје, слојевити до банковити. Изданак на коме се јавља ова ретка појава је велики, импресиван, висине преко 30 m и дужине преко 100 m. Слојеви су дебљине од 20 до 60 cm. Биотурбација, трагови кретања организама се јављају на површинама слојевитости ових стена (слика 2 и 3). Ову ретку појаву, биотурбацију, проучавао је велики број седиментолога. Зајлахер (Seilacher, 2007) одређене врсте фосилних трагова (ихнофације) везује за одговарајуће средине стварања према дубини у следећем низу: Skolithos-Glassifungites-CruzianaZoophycos-Nereites ихнофације. Прве две карактеришу интертајдал, трећа и четврта субтајдал, а пета најдубље делове басена. Највећу учесталост имају фосилни трагови у плитким деловима мора, тј. шелфним и литоралним срединама. Фосилни трагови у јурским кречњацима овог подручја према учесталости углавном су груписани, ређе појединачни (слика 2 и 3). Интензитет биотурбације указује на средње умерену седиментацију, мада је животна активност организама понекад веома интензивна, при чему је „избрисала” примарне текстуре у овим стенама. Најзаступљенији текстурни облици биотурбације на овим стенама су меандрирајући трагови на горњим површинама кречњака, распоређени паралелно до управно на површину слојевитости или ламинацију (слика 2 и 3). Трагови су различите величине и дебљине зидова, као и степена развијености. По облику су најчешће цевасти, овалног или елипсоидног пресека, ширине В. Гајић и сар.: Објекти геолошке баштине... Пиротски зборник 42 (2017) 209-224 212 највише до 2 cm. Одговарају активностима црволиких организама, њиховом кретању и храњењу. Цевасти облици често су изувијани и тумаче се као творевине настале избацивањем седиментног материјала из тракта неког муљоједа, из кога је он црпео храну, или као облици настали испуњавањем трага кретања околним седиментним материјалом (Протић, 1984). Поменута биoтурбација, тј. биогени текстурни облици који се јављају у јурским кречњацима одговарају Nereites ихнофацији. Понеки трагови личе на ихнофосиле који припадају Zoophycos ихнофацији. Њу карактерише ниска енергија воде (континентална падина, батијал), хоризонтални трагови или плитки тунели. Слика 1 Локалност Паклештица, појава биотурбације Figure 1 Pakleštica site, bioturbation В. Гајић и сар.: Објекти геолошке баштине... Пиротски зборник 42 (2017) 209-224 213 Слика 2 Биотурбација, трагови кретања организама присутни на површинама слојевитости стена Figure 2 Bioturbation, traces of movement of organisms in the upper part of the layers Слика 3 Биотурбација, трагови кретања организама присутни на површинама слојевитости стена детаљ Figure 3 Bioturbation, traces of movement of organisms in the upper part of the layers – detail В. Гајић и сар.: Објекти геолошке баштине... Пиротски зборник 42 (2017) 209-224 214 РОСОМАЧКИ ЛОНЦИ, КАЊОН РОСОМАЧКЕ РЕКЕ – ГРУДВАСТИ КРЕЧЊАЦИ У јужном делу Старе планине, у непосредној близини села Славиња (око 1.5 km идући узводно Росомачком реком од овог села) присутни су јурски кречњаци. На овом месту Росoмачка река је својом снагом и умећем извајала предивни кањон са „лонцима”, вировима пречника до неколико метара и дубине до преко 1 метар (слика 4). Кањон је релативно мале дужине а дубине је до 20 м. Јурски кречњаци у којима је усечен кањон често су асоцирани са рожнацима, што указује да су стварани у горњој Јури. Поменута асоцијација стена настала је у дубоким деловима океана Тетиса који је у то време постојао на овим просторима. Јурски кречњаци који граде кањон су глиновити до лапоровити и веома богати фосилним остацима: амонитима, аптихусима, белемнитима, радиоларијама и другим фосилима (Anđelković i sar., 1977). Основни облик појављивања ових стена је изражена слојевитост (слика 5). Дебљина слојева је од неколико цм (танки слојеви) до 60 cm (дебели слојеви) (Vasić, 1992). Има и грудвастих партија (слика 6). Назив грудваст потиче од конвексно испупчених неправилних облика кречњака, грудви, кврга величине до неколико сантиметара. У грудвастим кречњацима се јасно истиче флуидалногрудваста текстура. Грудве су различитог облика и димензија, углавном мање од 10 cm. Оне могу бити неправилно распоређене у простору, односно у лапоровитом матриксу, или су уређене тако да дају тела која изгледају као слојеви. Горњо јурски грудвасти кречњаци су према Фолковој класификацији (Folk, 1959) најчешће дефинисани као микрити и биомикрити (Vasić, 1992). Грудвасте или нодуларне кречњаке са сличним или идентичним карактеристикама описивали су многобројни аутори који на различите начине тумаче њихово место и начин постанка. Грубић и Стефановска (Grubić i Stefanovska, 1979) за грудвасте кречњаке источне Србије сматрају да су настали разарањем и гравитационим преталожавањем властитог, недовољно консолидованог алохемомикритског и микритског материјала у дубљим деловима карбонатне падине. Васић (Vasić, 1992) има слично мишљење да је настанак грудвастих кречњака везан за нетектонско механичко фрагментирање недовољно консолидованог седимента (слично будинирању). В. Гајић и сар.: Објекти геолошке баштине... Пиротски зборник 42 (2017) 209-224 215 Слика 4 Росомачки лонци Figure 4 Rosomački Lonci site Слика 5 Изражена слојевитост јурских грудвастих кречњака (локалност Росомачки лонци) Figure 5 Distinct bedding of Jurassic lumpy limestones (Rosomački Lonci) В. Гајић и сар.: Објекти геолошке баштине... Пиротски зборник 42 (2017) 209-224 216 Слика 6 Грудвасти кречњаци детаљ (локалност Росомачки лонци) Figure 6 Lumpy limestones – detail (Rosomački Lonci) КАЊОН РЕКЕ ТЕМШТИЦЕ – ЦРВЕНИ ПЕРМСКИ ПЕШЧАРИ – УКРШТЕНА СЛОЈЕВИТОСТ Формација црвених конгломерата и пешчара има знатно пространство у јужном делу Старе планине (слив реке Темштице) (Протић, 1961). Ранији истраживачи су је сврстали у перм (Петковић, 1937) или пермотријас (Анђелковић, 1958, Антоновић, 1958), односно доњи тријас (Протић, 1961). У горњем делу формације црвених пешчара нађена је континентална флора (Паклештица, Јеловица, Брлог) и на тај начин одређена доњо тријаска старост (сајски поткат) овог дела формације (Пантић и Протић, 1960). Црвени конгломерати и пешчари су чврсте и компактне стене, добро сортиране по крупноћи. У кањону Темштице то су импресивни изданци висине неколико десетина метара и дужине неколико стотина метара. Кроз ове стене Темштица је усекла предиван кањон вишекилометарске дужине. Класти (шљунак, зрна песка) у конгломератима су изграђени од кварца, фелдспата и одломака стена, као главних састојака. Од споредних састојака јављују се: лискуни, хематит, илменит, монацит, рутил, сфен, циркон... Боја црвених конгломерата и пешчара потиче од врло фино диспергованог лимонита, хематита В. Гајић и сар.: Објекти геолошке баштине... Пиротски зборник 42 (2017) 209-224 217 који се јавља у везиву стене у коме се јавља и финозрна силиција и глиновита компонента. Минерални састав црвених конгломерата и пешчара показује да материјал за стварање ових стена потиче од гнајсева, микашиста и гранита који се јављају у ширем простору, а уочава се смењивање ових стена, тзв. ритмичност,

Geological heritage sites in the catchment of the Visocica River