English (United Kingdom)

https://curated-unify.zendy.io/wp-json/zendy-region/v1/featured_content/oa?rat=en

https://curated-unify.zendy.io/wp-json/zendy-region/v1/highlighted_journal/

Global: Zendy Plus annual

Presents the access of premium content as premium feature

Premium Content

Presents the keyphrase highlighting as premium feature

Keyphrase Highlighting

Presents the summarisation as premium feature

Summarisation

Insights

Presents the pdf analysis as premium feature

PDF Analysis

Presents the zaia usage as premium feature

ZAIA

Global: Zendy Tools annual

Global: Zendy Free Plan

Global: Zendy Tools monthly

Global: Zendy Plus monthly

The work comprises the description and analysis of the one of the icons of the proskynetaria of Jerusalem which is kept in the Church of  aspazije@gmail.com М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 56 the Birth of Christ in Pirot. The southern part of Serbia used to have a huge number of hajji, pilgrims who made a pilgrimage to the Holy Sepulcher in Jerusalem. As memory and blessing, they brought back icons of this kind, representing the sacred places of the Holy Land. Several examples of these proskynetaria have been kept in two Pirot churches. The icon which is more closely analysed here dates from 1845 and was brought by Hadzi-Ignjatije. Its central motives are the Church of the Holy Sepulcher in Jerusalem, The Last Judgement, Mother of God with Christ and Christ Pantocrator. Most specific is the cycle of the Tree of the Holly Cross. The icon is characterized by simple composition and vivid colours and direct analogy to proskynetaria of Jerusalem which are kept in Belgrade and Berkovica (Bulgaria) can be related to it. It is the evidence of the once strongly present pilgrimage culture in Pirot, but also of the Near East 18th and 19th Century icon-painting, which has been unexplored so far. Кључне речи: Јерусалим, Пирот, икона, Црква Светог гроба, Богородица, Христос, хаџије, представа Кey words: Јerusalem, Pirot, proskynetarion, Church of the Holy Sepulcher, Mother of God, Christ, pilgrims (hajji), representation У верској култури православних хришћана у Османском царству истакнуто место је заузимало поклоништво Христовом гробу у Јерусалиму. Обилазак палестинских светих места освећених веровањем да су се на њима десили догађаји описани у Старом и Новом завету, присуство верским обредима, те додавање титуле хаџи испред личног имена, били су важан део православног верског живота у периоду од XVII до касног XIX века (Bobčev, 1936; Izmirlieva, 2012-2013; Макуљевић, 2005, 2006). Томе је допринело неколико чинилаца. Свакако основни међу њима је успон православне грађанске класе у османским градовима почевши од XVII века. Само финансијски стабилна елита је могла да обезбеди средства за скуп и опасан поклонички подухват. Други чинилац је организација православне Јерусалимске патријаршије, од 1517. године у саставу Османског царства. Уложивши знатан напор у организацију поклоништва овим местима, Патријаршија је тако обезбедила проход поклоника из различитих делова државе. Oрганизацијa се састојала са једне стране у сложеном обредном пријему ходочасника у Јерусалиму и њиховом провођењу по светим местима, а са друге стране у финансијском систему приложништава светим местима, пре свега кроз мрежу метоха Јерусалимске патријаршије (Chrysochoidis, 2008). Ови метоси су имали јасну намену позива на поклоништво светим местима. Трећи чинилац који М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 57 је допринео јачању поклоништва међу православним хришћанима је управо територијална припадност Османском царству и његовом културном моделу (Макуљевић, 2005, 2006). У овој држави ислам је био владајућа и привилегована религија. Један од „пет стубова ислама“ је хаџилук – поклоништво светим местима Меке и Медине, а управо је успон православне грађанске класе донео једну врсту парадоксалног одговора на њега. Прихватајући његове фундаменталне концепције – тачну временску и просторну фиксираност, стриктна правила обредног понашања, везаност за места освећена наративима о оснивању религије, као и посвећени положај онога који би обавио поклоништво – у православној верској култури османског периода искристалисао се обичај хаџилука, као карактеристичан амалгам исламских и хришћанских верских обичаја. Његова најпознатија одлика је узимање назива хаџије, и додавање титуле хаџи испред имена. Јасно је да су разлози и чиниоци који су формирали православни хаџилук били вишеструки и међусобно повезани (Izmirlieva, 2012-2013). Хаџилук, као феномен приватне побожности, носио је и недвосмислене покајничке црте, у складу са доктрином хришћанске религије, пре свега искупљење за учињене грехе и добробит на оном свету (Макуљевић, 2006). Кад су у питању простори насељени током османског периода Србима, упада у очи изразита распрострањеност обичаја хаџилука у градским срединама на простору јужне Србије, Косова и Метохије, као и данашње Македоније (Димитријевић, 1933; Јовановић, 1902; Костић, 1928, стр. 44-46). Овде нас наравно у првом реду занима Пирот. Као једно од највиднијих сведочанстава некада бројних хаџија у две пиротске цркве сачувало се неколико икона Јерусалима: у Цркви Рождества Христовог, Старој или Пазарској, осам (Зебић, 2015) 1 , а у Цркви Успења Богородице, Тијабарској, пет примерака 2 . Реч је о иконама по правилу већих димензија, сликаним на платну, које су поклоници набављали у Јерусалиму и доносили са путовања (Катић 2012; Макуљевић 2005, 2006; Makuljević 2014). Велика количина сачуваних икона Јерусалима у Пироту недвосмислено говори како о јакој хаџијској култури у том граду, тако и да је у питању била изразито имућна верска заједница. Припадници ове заједнице су били у могућности да себи приуште дугачко и скупо ходочасничко путовање, са кога су се враћали са 1 Најстарија је са почетка XVIII века, карактеристична по јарко црвеној боји, следи јако оштећена икона из 1775, затим врло монументална икона из 1810. године, две врло живописне иконе, једна из 1837. и друга из 1845. године, те једна, јако потамнела, настала након 1868. године. Две најкасније иконе су из 1925. године. 2 Иконе Јерусалима у Тијабарској цркви су из друге половине XIX века, као и из међуратног периода. М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 58 иконама чија цена, судећи по њиховом изгледу и квалитету, сигурно није била мала. Треба напоменути да овакве иконе нису једини предмети које су хаџије доносили са собом. Ту је било различитих других икона, плаштаница, кутија са деловима земље и камења са места светих собитија, књига, графика, предмета украшених седефом, затим посебно важне потврде о поклоништву које су се добијале од јерусалимског патријарха, кошуља и веш у којима су се хаџије купале у Јордану на месту Христовог крштења, намењене да се у њима хаџија сахрани, као и посебна погребна платна, те свежњеви од 33 свеће запаљене Светим Огњем на Велику Суботу (Хан, 1959; Макуљевић 2005, 2006). Овде намеравамо да се детаљније позабавимо иконом Јерусалима из пиротске Старе цркве, датираној у 1845. годину (слика 1 и слика 2, на којој је икона представљена у виду табле подељене у поља, због лакше оријентације у праћењу текста). У питању је икона димензија 125х180 cm. Сликана је на платну, техником темпере на врло танком грунду. Сликани слој је, сем неких местимичних оштећења, јако добро сачуван. Натписи на икони су грчки. Посебним натписима на лицу и полеђини је саопштен идентитет поклоника и година поклонства. Први натпис, смештен у оквиру Цркве Христовог гроба, гласи Χ ΗΓΝΑΤΙΟΥ ΠΡΟΣΚΥΝΗΤΙΣ ΤΟΥ ΠΑΝΑΓΙΟΥ ΚΑΙ ΖΩΟΔΌΧΟΥ ΤΆΦΟΥ. εν έτει 1845 = Хаџи Игњатије поклоник свесветог и живоносног Гроба године 1845 (слика 2, поље бр. 5 и слика 3). Натпис на полеђини је следећи Χ ΗΓΝΑΤΊΟΥ ΤΟΥ ΙΩ _ΑΡΚΟΒΗΤΗΣ 1845 = Хаџи Игњатије Јована _арковић 1845 (слика 4). Тако сазнајемо да је икону Јерусалима 1845. донео поклоник Хаџи Игњатије, док натпис на полеђини даје, колико се може закључити, име његовог оца Јована. У задњој речи у натпису на полеђини прво слово је оштећено и он се не може прецизно реконструисати. Могла би означавати презиме Жарковић, Марковић, али и то да је Хаџи Игњатије Јованов био из Саркулија (Сарковитис?), тј. Шаркоја, што је био турски назив за Пирот 3 . 3 О називима Пирот и Шаркој види Ђорђевић (1979), са ранијом литературом. М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 59 С л и к а 1 Је р ус а ли м Х аџ и -И гњ ат и ја и з 1 8 4 5 . го д и н е P ic tu re 1 P ro sk yn et a ri o n o f Je ru sa le m b y H ad zi -I g n ja ti je f ro m 1 8 4 5 М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 60 С л и к а 2 Је р ус а ли м Х аџ и -И гњ ат и ја и з 1 8 4 5 . го д и н е – т аб л а са т у м ач ењ и м а п р ед ст ав а P ic tu re 2 P ro sk yn et a ri o n o f Je ru sa le m b y H ad zi -I g n ja ti je f ro m 1 8 4 5 . – t ab le w it h i n te rp re ta ti o n s o f th e re p re se n ta ti o n s М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 61 Слика 3 Хаџијски запис на лицу Picture 3 Pilgrims inscription on the face Слика 4 Хаџијски запис на полеђини Picture 4 Pilgrims inscription on the back side М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 62 Слика 5 Црква Светог гроба у Јерусалиму Picture 5 Church of the Holy Sepulcher in Jerusalem Слика 6 Портал Цркве Светог гроба Picture 6 Church of the Holy Sepulcher portal М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 63 Слика 7 Скидање са крста Picture 7 Descent from the Cross Слика 8 Фасада Кувуклиона Христовог гроба Picture 8 Facade of the Kouvouklion of the Holy Sepulcher М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 64 Слика 9 Католикон Picture 9 Katholikon Слика 10 Богородица са Христом Picture 10 The Virgin with Christ М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 65 Слика 11 Христос Пантократор Picture 11 Christ the Pantokrator Слика 12 Вазнесење Христа Picture 12 Ascension of Christ М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 66 Слика 13 Молитва о чаши Picture 13 Prayer in the Garden Слика 14 Соломон наређује усецање Дрвета Picture 14 Solomon orders cutting of the Tree М. Катић: Јерусалим хаџи-Игњатија... Пиротски зборник 42 (2017) 55-72 67 ТАБЛА – БРОЈЕВИ СА ТУМАЧЕЊИМА И НАТПИСИМА

Painted proskynetarion of Jerusalem by Hadzi-Ignjatije from 1845 in the Church of the Birth of Christ in Pirot