English (United Kingdom)

https://curated-unify.zendy.io/wp-json/zendy-region/v1/featured_content/oa?rat=en

https://curated-unify.zendy.io/wp-json/zendy-region/v1/highlighted_journal/

Global: Zendy Plus annual

Presents the access of premium content as premium feature

Premium Content

Presents the keyphrase highlighting as premium feature

Keyphrase Highlighting

Presents the summarisation as premium feature

Summarisation

Insights

Presents the pdf analysis as premium feature

PDF Analysis

Presents the zaia usage as premium feature

ZAIA

Global: Zendy Tools annual

Global: Zendy Free Plan

Global: Zendy Tools monthly

Global: Zendy Plus monthly

Polazeci od cinjenice da italijanski, za razliku od drugih zapadnoromanskih jezika, poseduje dva kondicionala-teinpusa, autor ih analizira u tri redakcije Manconijeva romana. Smatrajuci da medju dva kondicionala u ovoj primeni ne postoji nikakva temporalna razlika, on ih naziva »kondicional prosti« i »kondicional složeni« u mesto uobicajenog »kondicional sadasnji« i »kondicional prosli«, a svoje tvrđenje dokazuje na nekim primerima iz Manconija u kojima se oba kondicionala javljaju naporedo u istom periodu u službi futura proslosti. Osvrcuci se na upotrebu kondicionala-tempusa kod Manconija, on je pobrojao sve slucajeve njihove primene i prikazao ih statisticki i procentualno. Na osnovu tananih tabela kao i ispitivanja stanja u pogledu iskazivanja posteriornosti u odnosu n a proslost u svim epohama italijanskog jezika, dolazi se do zakljucka da je Manconi u prvoj redakciji svog romana dao mnogo mesta kondicionalu složenom, dakle obliku ko ji je vec u njegovo vreme služio kao skoro jedino živo sredstvo za iskazivanje ovog odnasa. U drugoj redakciji broj kondicionala prostih je jako po vecan na racun složenih. Dalje, autor tvrdi da se u definitivnoj redakciji, koja je i nace samo delimicna izmena prethodne, Manconi narocita zadržao na kondicionalutempusu, umnogome povecavajuci broj kondicionala složenih, ali da je pri svemu, ostajuci na literarnoj tradiciji, uglavnom odstupio od normi koje je u ovom pogledu nalagao živi jezik njegovih savremenika. Naposletku, autoi se zadržava na nekim slucajeviμia u kojima je kondicionalmodus nerazdvojan od konjunktiva kao i na primerima u kojima je kondicionalmodus preuzeo ulogu futura proslosti.

IZ condizionale temporale nelle tre redazioni del romanzo manzoniano